1. ПОЧЕТНА

Агенција за безбједност саобраћаја Републике Српске је спровела истраживање о самопријављеном понашању и ставовима запослених у органим републичке управе и јединицама локалне самоуправе, по питању употребе сигурносног појаса током вожње аутомобила.

Студија истраживање је обухватила органе републичке управе Републике Српске и јединице локалне самоуправе, како би се добила што реалнија слика о степену употребе сигурносног појаса и факторима који утичу на самопријављено понашање возача у Републици Српској. У раду је дат приказ међусобне условљености, односно повезаност одређених фактора са самопријављеним понашањем возача на путевима током вожње. Поред тога, у раду је показано да веза наведених фактора и понашања (самопријављено), возача представља комплексан проблем, односно да није могуће предвидјети општи модел понашања возача у зависности од одређених карактеристика возача (пол, старост возача, степен образовања возача, изложеност) и возила (старост возила).

У погледу репресије од стране саобраћајне полиције, знатан број анкетираних се изјаснио да није био контролисан у претходних годину дана. Такође, код анкетираних влада погрешан став о употреби сигурносног појаса када је возило опремљено пасивним елементима безбједности. Наиме, значајан проценат анкетираних мисли да не треба користи сигурносни појас уколико аутомобил посједује ваздушне јастуке. Такође, већина анкетираних је става да сигурносни појас помаже при брзинама већим од 50 км/х. Надаље, значајан проценат анкетираних сматра да не морају користити сигурносни појас уколико возе пажљиво и осјећају се мање удобно када користе 

Анкетиране, на првом мјесту безбједност, затим казне и породица опредјељује да користе сигурносни појас, при чему породица најмање постиче анкетиране да користе сигурносни појас (у односу на ова три фактора). Такође, највећи проценат анкетираних који не користи сигурносни појас, је изјавило да би их већа казна и чешћа контрола опредијелило да почну користити сигурносни појас. Значајан број анкетираних је изјавило да би користили сигурносни појас уколико би то чинила полиција и други учесници у саобраћају.

Из тог разлога у будућности је потребно што више радити истраживања на ову тему како би било могуће да се ипак пронађу одређене законитости понашања возача и путника у возилу, без обзира на њихове различитости широм свијета, али и да се према специфичностима одређене нације, регије, културе итд. тачно одреде критичне групације у саобраћају на које је потребно дјеловати са аспекта безбједности саобраћаја. Превентивне мјере које произилазе из овог Извјештаја су највише усмјерене на едукацију одраслих и интензивирање контроле употребе сигурносног појаса. Посебну пажњу би требало усмјерити на едукацију дјеце и младих (тинејџера) о значају употребе сигурносног појаса. Управо су они дио популације гдје има највише могућноти и „простора“ за унапређење и промјену ставова.

Извјештај о понашању и ставовима запослених у органима републичке управе Републике Српске и јединицама локалне управе и самоуправе можете погледати овдје.